Rad sa SQLite bazom u Androidu (bez pomoćnih biblioteka)

Contract klasa

Contract klasa ima samo ulogu da bude kontejner za konstante koje definišu imena za URI-je, tabele i kolone. Ova klasa nam omogućava upotrebu istih konstanti u svim ostalim klasama, što nam dosta olakšava posao u radu sa bazom podataka jer omogućava da na jednom mestu menjamo ime kolone ili slično.

1) Kreirnje klase i konstruktora

Prva stvar je da kreiramo klasu i njen prazan konstruktor. Pošto je ovo samo kontejner za konstante koje su statične nije potrebno praviti instancu ove klase, a da bi sprečili da neko slučajno napravi instancu klase, definišemo konstruktor kao privatan:

2) Kreiranje podklase koja predstavlja tabelu

Preporuka je da za svaku tabelu unutar baze podataka kreiramo novu statičnu podklasu koja implementira BaseColumns interfejs. U okviru ove klase definišemo konstante vezane za tabelu kao što je ime tabele i nazive kolona:

NAPOMENA:
Nije potrebno da dodelimo konstante za kolone sa nazivom _ID i _COUNT jer njih dobijamo samim tim što smo implementirali “BaseColumns” interfejs. Pogledajte više o ovome interfejsu ovde.

SQLiteOpenHelper klasa

Za maksimalnu kontrolu nad lokalnim podacima i rad sa SQLite bazom (za izvršavanje SQL zahteva…) je dobro napraviti klasu koja extenduje SQLiteOpenHelper klasu. “SQLiteOpenHelper” klase je kao što joj i samo ime kaže “helper” klasa koja olakšava kreiranje i verzionisanje baze.

Konstruktoska metoda

Kao što smo pomenuli naša klasa extenduje SQLiteOpenHelper.java klasu, pa njena konstruktorska metoda koju generiše Android Studio izgleda ovako:

Kao što se vidi ovako generisana konstruktorska metoda ima priličan broj atributa, medjutim ukoliko definišemo konstante za naziv i verziju baze onda bi konstruktorska metoda mogla da izgleda kao u sledećem primeru:

Odmah nakn ekstendovanja klase primećujemo da naša klasa mora da implementira dve metode: onCreate() i onUpgrade(). O njihovoj ulozi ćemo kasnije.

Instanciranje klase koristeći “singleton pattern”

Pošto se baza podataka koristi u celoj aplikaciji (services, fragmenata…) iz tog razloga, preporučena praksa je da primenite tzv. “Singleton Pattern” na instance SQLiteOpenHelper klase kako biste izbegli curenje memorije. Najbolje rešenje je da instancu baze podataka napravite pojedinačnom instancom tokom čitavog životnog ciklusa aplikacije.

Statička metoda getInstance() osigurava da će u bilo kom trenutku postojati samo jedna AppDBHelper instanca i samo jedna buyLista.db baza podataka. Ako instanca helper klase nije inicijalizovana (“sInstance” objekat), stvoriće se jedan objekat, a ako je već stvorena, onda će se jednostavno koristi taj postojeći objekat.

Referenca na bazu podataka

Dobijanje baze koja je kreirana čim je instancirana ova helper klasa se vrši pozivajući metodu getWriteableDatabase(). Pošto je konekcija sa bazom keširana pa nije “skupo” pozivati ovu metodu gde god nam treba u klasi.

Sada kada imamo instancu naše baze koja je nasledila osobine klase SQLiteDatabase.java, možemo koristiti sve njene metode. Neke od često korišćenih metoda možete pogledati ovde.

Definisanje tabele u okviru onCreate()

U okviru onCreate() metode se definiše naša baza. Prvo napišemo “query” koji kreira tabelu, a zatim ga i izvršimo sa metodom execSQL(). SQL query koji kreira tabelu izgleda ovako:

A kada ga primenimo na naš primer ovako:

Verzionisanje baze podataka

Kao što smo već pomenuli, klasa koja ekstenduje “SQLiteOpenHelper” se koristi i za verzionisanje baze podataka. Verzionisanje baze je bitno jer ukoliko u jednom trenutku u novoj verziji naše aplikacije ipak shvatimo da nam je potrebna još jedna kolona, bez ovoga nećemo moći to da uradimo.
Potrebno je da definišemo u okviru onUpgrade() metode šta želimo da se uradi ukoliko dodje do promene tabele. Ova metoda će se pozvati samo ako već postoji baza podataka sa istim DATABASE_NAME, ali je DATABASE_VERSION različito od verzije baze podataka koja postoji na disku.

Primer

U ovome primeru je prikazana najjednostavnija impementacija kada se u tom slučaju briše stara tabela i ponovo kreira:

Query bazi podataka – db.query()

Jedna od najvažnijih funkcija za koju je namenjena ova helper metoda je dobijanje podataka iz baze. Podatke iz baze dobijamo standardnim SQL query-ijm koristeći metodu query() koja vraća Cursor objekat. Više o Cursor objektu i šta on predstavlja možete pogledati ovde.

Primer

Kada imamo podatke u okviru Cursor objekta potrebno je da prodjemo kroz njega i da popunimo listu to se najčešće u vidu jedne metode kao u sledećem primeru:

Ubacivanje podataka – db.insert()

Za ubacivanje podataka u bazu se koristi metoda insert(). Ova metoda za parametare zahteva: “naziv tabele”, “nullColumnHack” i “ContentValues”. ContentValues je klasa zadužena za čuvanje key-value seta vrednosti u okviru jednog objekta. Za skladištenje jednog set-a podataka se koristi njena metoda (String key, TipPodataka value):

Tek kada imamo definisana polja u jednom redu i sačuvana u ContentValues objektu možemo ih ubaciti u bazu sa pomenutom metodom insert():

Brisanje reda iz tabele – db.delete()

Za brisanje reda tabele je potrebno proslediti metodi delete() naziv tabele i WHERE klauzulu na osnovu koje će pronaći željeni red:

Ceo kod ove klase možete videti ovde, dok ceo projekat možete naći na GitHub stranici “SQLdatabaseWithoutLibrary”.

Kada imamo napravljenu ovu helper klasu i definisane njene metode za rad sa bazom podataka, u MVVM arhitekturi njima pristupamo iz Repository klase dok ona dalje emituje promene na više nivoe. Kako izgleda ceo proces pogledajte u članku “Repository – ViewModel – View ciklus”.